Питање "Колико уложити за осигурање тикета?" тражи поглед на закључавање добитка. Кад тикету фали још један пар, играч бира између чекања целог добитка и закључавања једног дела. Осигурање опкладе је начин да се то уради сопственим улогом на супротан исход, без ослањања на понуду кладионице. Преглед показује рачун осигурања, тренутке када има смисла и исту логику у методи која се зове matched betting.
Сваком осигурању претходи једно питање: да ли би играч данас уложио тај износ на супротан исход да нема тикета? Ако је одговор не, осигурање је куповина мира, и то по цени са маржом. Ако је тикет постао велик у односу на месечни буџет, закључавање дела добитка може бити разумно, јер разлика између нуле и великог износа има стварну тежину. Зато одлуку доносе буџет и план, а не осећај у последњим минутима меча.
Колико уложити за осигурање тикета зависи од тога шта играч жели да закључа. За исти износ на оба исхода улог на супротан исход рачуна се као могућа исплата тикета подељена квотом на супротан исход. Пример: тикет са могућом исплатом од десет хиљада динара чека последњи пар, а квота на супротан исход је 2,50. Четири хиљаде динара на супротан исход враћају десет хиљада ако тикет падне, а ако прође, од десет хиљада се одузимају четири хиљаде улога. Оба пута остаје шест хиљада пре пореза, минус првобитни улог тикета.
Износ који остаје на оба исхода рачуна се пре пореза, па се нето резултат проверава за сваки исход посебно пре уплате осигурања.
Друга опклада такође носи маржу кладионице, па осигурање смањује ризик, али увек умањује и могући добитак тикета.
Обично није, јер цену cash out исплате одређује кладионица и у њу урачунава маржу, па је често нижа од вредности сопственог осигурања.
Колики део могућег добитка жели да закључа. Од тог износа зависи улог на супротан исход, па се циљ поставља пре било каквог рачуна.
Када је тикет постао велик у односу на месечни буџет. Одлука се доноси по буџету и плану, а не по осећају у последњим минутима.