Pitanje "Koliko uložiti za osiguranje tiketa?" traži pogled na zaključavanje dobitka. Kad tiketu fali još jedan par, igrač bira između čekanja celog dobitka i zaključavanja jednog dela. Osiguranje opklade je način da se to uradi sopstvenim ulogom na suprotan ishod, bez oslanjanja na ponudu kladionice. Pregled pokazuje račun osiguranja, trenutke kada ima smisla i istu logiku u metodi koja se zove matched betting.
Svakom osiguranju prethodi jedno pitanje: da li bi igrač danas uložio taj iznos na suprotan ishod da nema tiketa? Ako je odgovor ne, osiguranje je kupovina mira, i to po ceni sa maržom. Ako je tiket postao velik u odnosu na mesečni budžet, zaključavanje dela dobitka može biti razumno, jer razlika između nule i velikog iznosa ima stvarnu težinu. Zato odluku donose budžet i plan, a ne osećaj u poslednjim minutima meča.
Koliko uložiti za osiguranje tiketa zavisi od toga šta igrač želi da zaključa. Za isti iznos na oba ishoda ulog na suprotan ishod računa se kao moguća isplata tiketa podeljena kvotom na suprotan ishod. Primer: tiket sa mogućom isplatom od deset hiljada dinara čeka poslednji par, a kvota na suprotan ishod je 2,50. Četiri hiljade dinara na suprotan ishod vraćaju deset hiljada ako tiket padne, a ako prođe, od deset hiljada se oduzimaju četiri hiljade uloga. Oba puta ostaje šest hiljada pre poreza, minus prvobitni ulog tiketa.
Iznos koji ostaje na oba ishoda računa se pre poreza, pa se neto rezultat proverava za svaki ishod posebno pre uplate osiguranja.
Druga opklada takođe nosi maržu kladionice, pa osiguranje smanjuje rizik, ali uvek umanjuje i mogući dobitak tiketa.
Obično nije, jer cenu cash out isplate određuje kladionica i u nju uračunava maržu, pa je često niža od vrednosti sopstvenog osiguranja.
Koliki deo mogućeg dobitka želi da zaključa. Od tog iznosa zavisi ulog na suprotan ishod, pa se cilj postavlja pre bilo kakvog računa.
Kada je tiket postao velik u odnosu na mesečni budžet. Odluka se donosi po budžetu i planu, a ne po osećaju u poslednjim minutima.