На "Како се дели карипски poker?" одговара кратак преглед игре. Карипски poker се игра са пет карата против дилера, без блефа и без других играча у игри. Из класичног pokera преузима једино јачину руку, а остало одређују анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко разуме та три појма, зна и где игра највише кошта и када је боље одустати у току руке.
Бонус у карипском pokeru је споредна опклада са фиксним улогом, најчешће уз прогресивни џекпот. Исплаћује се за јаку руку играча, најчешће од боје па навише, без обзира на дилера, а краљевска боја носи цео фонд или већи део фонда. Како су такве руке ретке, предност куће на бонусу је много већа него на главној игри, осим када фонд нарасте необично високо. За већину играча то је лутрија поред стола, и тако је треба и играти.
Како се дели карипски poker? Дилер у карипском pokeru ништа не одлучује: дели, окреће једну своју карту, а кад играчи одлуче, отвара преостале четири и проверава да ли има квалификацију. Карте дели из једног шпила, који се после сваке руке поново меша, руком или машином. Играчи не смеју да показују карте једни другима нити да их размењују, јер би се тиме променили изгледи. Свака рука иде сама против дилера, па потез суседа не мења туђи исход.
Само једну отворену карту; остале четири дилер отвара тек када сви играчи одлуче да ли настављају или одустају.
Позив је улог двоструко већи од антеа; основна стратегија каже да се наставља са паром или јачом руком, уз пар изузетака код аса и краља.
Са асом и краљем или бољом руком. Ако дилер нема квалификацију, анте добија један према један, а позив се враћа, и одатле потиче већи део предности куће.
Обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју, али многе сале ограничавају највећу исплату, па важи табела са стола.
Не смеју, нити да их размењују, јер би то променило изгледе; свака рука игра се самостално против дилера.
Само анте; зато се руке слабије од пара, осим неколико изузетака са асом и краљем, предају без додатног улога.