Појам "предност куће у карипском pokeru" тражи кратак преглед игре. Карипски poker је игра са пет карата против дилера, без блефа и без других играча у игри. Од класичног pokera узима само јачину руку, а све остало решавају анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко зна та три појма, зна и где игра највише кошта и када је боље одустати у току руке.
Бонус у карипском pokeru је споредна опклада са сталним улогом, углавном везана за прогресивни џекпот. Плаћа се за јаку руку играча, обично од боје навише, без обзира на дилера, а краљевска боја доноси цео фонд или његов велики део. Како су такве руке ретке, кућа на бонусу има много већу предност него на главној игри, осим када фонд нарасте необично високо. Већини играча то је лутрија уз сто, и тако је и треба играти.
Предност куће у карипском pokeru износи око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара. Највећи део те предности долази из правила квалификације: кад дилер нема квалификацију, јака рука играча наплаћује само анте, а позив се враћа без добитка. Основна стратегија је једноставна, наставити са паром или јачом руком, а одустати са слабијом, уз неколико изузетака за аса и краља. Ни савршена игра ту предност не уклања.
Око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара, па је разумно пре прве руке одредити када се игра завршава.
Играч ставља анте, па он и дилер примају по пет карата, а једна карта дилера остаје отворена за све за столом.
Са асом и краљем или бољом руком. Ако дилер нема квалификацију, анте добија један према један, а позив се враћа, и одатле потиче већи део предности куће.
Не смеју, нити да их размењују, јер би то променило изгледе; свака рука игра се самостално против дилера.